Када код ученика дође до одређених проблема  у вези са похађањем школе, комуникација  са родитељима је један од кључних фактора у долажењу до решења. У  ствари, комуникација између школе и родитеља требало би да траје у континуитету током целог школовања детета, јер се искључиво на тај начин омогућава да се реагује правовремено, ако и када се проблем деси.

Иако су права и дужности свих интересних група у образовању: ученика, родитеља и наставника,  јасно дефинисани,  почев од Закона, па преко разних врста правилника, понекад је приметно одсуство родитеља из школе, а у неким случајевима то може бити повезано са одређеном врстом „одсуства“ родитеља  и из животних проблема своје деце.

А то је лоша ситуација, с обзиром на то да нам се у свакодневним сусретима и разговорима са ученицима, увек и изнова открива чињеница колико је за сваког ученика  важна улога родитеља и да ли су односи са једним или оба родитеља функционални или нису.

Постоје објективни разлози због којих родитељи нису увек у прилици да чешће дођу у школу  и лично добију информацију о успеху и понашању свог детета: рад по сменама, а понекад  и целодневни рад, сезонски радови у пољу, рад у иностранству, брига о млађој деци и кући… Али, дешава се и да недостатак међусобне комуникације током времена које заједнички проводе,  „сакрије“ од родитеља чињеницу да му је дете у проблему: да у школи не постиже успех ,  „бежи“ са часова, да неко над њим врши насиље, прети му или га уцењује. Ако родитељ сам не обрати пажњу, не бави се у довољној мери и нема одговарајући приступ, постоји велика шанса да ће дете о свему ћутати, јер се боји да ће, ако каже, погоршати првенствено свој, али и положај своје породице. И тако се ствари даље компликују, док у једном тренутку не дође до откривања истине на неки тежи начин, где су последицама погођени и родитељи и деца.

Зато обраћамо пажњу родитељима и наставницима, односно, одељењским старешинама  на неколико значајних елемената у остваривању комуникације школе и родитеља:

• Не размењујте поруке преко  деце – комуницирајте директно, јер дете које је у проблему, углавном, бојећи се реакција,  покушава да проблем сакрије, „да се не сазна“, зато није поуздан преносилац поруке и та одговорност  не би требало додатно да му се додељује.
• Телефонским путем  договорите се само о термину сусрета у школи.  О свему осталом, што су углавном личне ствари и проблеми, разговара се индивидуално, „лицем у лице“.
• Имајте на уму законске рокове  за регулисање изостанака: „обавеза родитеља је да оправда изостанке одговарајућом лекарском или другом релевантном документацијом, најкасније у року од 8 дана од дана престанка спречености детета да присуствује настави“.
• Такође, родитељ је дужан да обавести школу о спречености детета да присуствује настави и то најкасније у року од 48 сати.
• Уколико од родитеља не добије обавештење у предвиђеном року, школа је дужна да обавести родитеља о томе да дете није похађало наставу.

Ипак, школа и родитељи требало би да једни другима првенствено буду подршка и да међусобна комуникација  током процеса школовања детета не буде само обавеза, већ део сарадње у којој су  родитељи укључени у живот и рад школе као активни чланови школских тимова, редовни и драги посетиоци свих дешавања у школи: трибина, квизова, изложби…