Kada kod učenika dođe do određenih problema  u vezi sa pohađanjem škole, komunikacija  sa roditeljima je jedan od ključnih faktora u dolaženju do rešenja. U  stvari, komunikacija između škole i roditelja trebalo bi da traje u kontinuitetu tokom celog školovanja deteta, jer se isključivo na taj način omogućava da se reaguje pravovremeno, ako i kada se problem desi.

Iako su prava i dužnosti svih interesnih grupa u obrazovanju: učenika, roditelja i nastavnika,  jasno definisani,  počev od Zakona, pa preko raznih vrsta pravilnika, ponekad je primetno odsustvo roditelja iz škole, a u nekim slučajevima to može biti povezano sa određenom vrstom „odsustva“ roditelja  i iz životnih problema svoje dece.

A to je loša situacija, s obzirom na to da nam se u svakodnevnim susretima i razgovorima sa učenicima, uvek i iznova otkriva činjenica koliko je za svakog učenika  važna uloga roditelja i da li su odnosi sa jednim ili oba roditelja funkcionalni ili nisu.

Postoje objektivni razlozi zbog kojih roditelji nisu uvek u prilici da češće dođu u školu  i lično dobiju informaciju o uspehu i ponašanju svog deteta: rad po smenama, a ponekad  i celodnevni rad, sezonski radovi u polju, rad u inostranstvu, briga o mlađoj deci i kući… Ali, dešava se i da nedostatak međusobne komunikacije tokom vremena koje zajednički provode,  „sakrije“ od roditelja činjenicu da mu je dete u problemu: da u školi ne postiže uspeh ,  „beži“ sa časova, da neko nad njim vrši nasilje, preti mu ili ga ucenjuje. Ako roditelj sam ne obrati pažnju, ne bavi se u dovoljnoj meri i nema odgovarajući pristup, postoji velika šansa da će dete o svemu ćutati, jer se boji da će, ako kaže, pogoršati prvenstveno svoj, ali i položaj svoje porodice. I tako se stvari dalje komplikuju, dok u jednom trenutku ne dođe do otkrivanja istine na neki teži način, gde su posledicama pogođeni i roditelji i deca.

Zato obraćamo pažnju roditeljima i nastavnicima, odnosno, odeljenjskim starešinama  na nekoliko značajnih elemenata u ostvarivanju komunikacije škole i roditelja:

• Ne razmenjujte poruke preko  dece – komunicirajte direktno, jer dete koje je u problemu, uglavnom, bojeći se reakcija,  pokušava da problem sakrije, „da se ne sazna“, zato nije pouzdan prenosilac poruke i ta odgovornost  ne bi trebalo dodatno da mu se dodeljuje.
• Telefonskim putem  dogovorite se samo o terminu susreta u školi.  O svemu ostalom, što su uglavnom lične stvari i problemi, razgovara se individualno, „licem u lice“.
• Imajte na umu zakonske rokove  za regulisanje izostanaka: „obaveza roditelja je da opravda izostanke odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantnom dokumentacijom, najkasnije u roku od 8 dana od dana prestanka sprečenosti deteta da prisustvuje nastavi“.
• Takođe, roditelj je dužan da obavesti školu o sprečenosti deteta da prisustvuje nastavi i to najkasnije u roku od 48 sati.
• Ukoliko od roditelja ne dobije obaveštenje u predviđenom roku, škola je dužna da obavesti roditelja o tome da dete nije pohađalo nastavu.

Ipak, škola i roditelji trebalo bi da jedni drugima prvenstveno budu podrška i da međusobna komunikacija  tokom procesa školovanja deteta ne bude samo obaveza, već deo saradnje u kojoj su  roditelji uključeni u život i rad škole kao aktivni članovi školskih timova, redovni i dragi posetioci svih dešavanja u školi: tribina, kvizova, izložbi…