Насиље у школи је проблем који је присутан у школским системима готово свих земаља света и већ дуги низ година постоји значајно залагање бројних стручњака да се разуме суштина и природа овог проблема. Ипак, због сложености самог феномена и бројности начина његовог испољавања, за сада не постоји општеприхваћена дефиниција насиља којом би ова појава била најпотпуније описана у свој својој сложености.

У истраживању реализованом у нашој средини у оквиру пројекта „Школа Без насиља“ упоређивана су деца три узраста: 3-4. разред, 5-6. разред и 7-8. разред. Када су деца разврстана у категорије у зависности од тога да ли су била више пута виктимизирана или су била више пута насилна, констатовано је да је присутна тенденција повећања броја ученика склоних насилничком понашању код деце оба пола, стим што се показало да је на свим узрастима више насилника међу дечацима него међу девојчицама број жртава је био највећи на средњем узрасту, с тим што је проценат жртава приближно исти и међу дечацима и међу девојчицама. Када су анализирани појединачни облици виктимизације и насиља, уочено је да с узрастом долази до смањења виктимизације и повећања склоности ка насилничком понашању. Као изузетак појавили су се следећи облици вербалног насиља: изложеност вређању и изложеност лагању. Вређању су највише била изложена деца средњег узраста а код лагања није било узрасних разлика. Сви облици виктимизације и насиља били су заступљенији код дечака него код девојчица, осим код изложености лагању, где су се девојчице више жалиле и та разлика се повећала на старијем узрасту. Такође на старијем узрасту повећале су се и полне разлике у ударању, отимању и присиљавању. Налази указују на то да с узрастом долази до повећања насиља и виктимизације код деце оба пола. Дечаци чешће испољавају и вербално и физичко насиље. Код индиректног насиља нису установљене значајне разлике међу половима у погледу склоности ученика ка таквом понашању, али су девојчице више указивале на то да су жртве таквог облика насиља.