У ЕКОНОМСКОЈ ШКОЛИ ЛЕП ГЕСТ ПРЕМА БИВШЕМ КОЛЕГИ – Прославили стоти рођендан
Многе генерације Средње економске школе, али и многи основци, памте професора биологије Радојицу Алексића који своје пензионерске дане ниже ево, већ 34 године. Учио је, како каже, своје ученике да се осамостале, да буду усправни.
– Борили смо се против полтронства колико смо могли – рекао је он данас на прослави свог стотог рођендана који су му уприличили у његовој некадашњој школи у којој је провео половину радног века и из ње отишао у пензију. Каже да га је веома обрадовао позив из Економске школе поготово што нема никога тако блиског и пошто је „вук самотњак“ већ осам година.
– Мени дан траје пуна 24 сата, нисам спаваће природе, волим да сам на улици и нема тог мраза и те врућине која ће да ме потера са улице. Срећем своје бивше ученике, никада нисам имао никаквих сукоба. Двадесет година сам предавао у основној школи, а када је Шувар (Стипе Шувар, тадашњи министар културе, измислио усмерено образовање прим.аут.) увео биологију у средње стручне школе, онда сам ја добио зелено светло. У Економској сам био од 1970. године а предавао сам и у некадашњем Школском центру „Вујо Матић“ – казује овај витални стогодишњак.
Каже, одрадио је својих 40 година стажа „у који није ушло то што сам био на радној акцији и шегрт у кафани. Било је говора за радне акције, али није прошло“ – каже уз смешак слављеник рођен у горњој Азбуковици испод Медведника и Бобије.
Завршио је Пољопривредну школу и неколико година се бавио агрономијом, а када је за своју животну сапутницу изабрао „учитељицу, добру душу“ прешао је у просвету и завршио Природно-математички факултет.
– Најмање сам се бавио биологијом у „Шуваровом систему“ ми смо кроз њу само протрчавали, марксизам је опкорачио биологију. Људски род је осрамоћен капитализмом то је велика несрећа, али теорија Маркса и Енгелса није положила испит. Ми смо имали квази социјализам, боље да не причам.
Бавио се и пчеларством, али је како тврди, више био његов пропагатор него пчелар. То је породични посао, а његова породица није могла у томе да му помогне.
Рецепт за дуг и испуњен живот је, каже, умереност, а присетио се и песме из словеначког дечјег филма „Кекец“ из којег је запамтио мелодију и речи које иду томе у прилог „Добра воља је најбоља“.
Колегама поручује да морају да нађу иновацију у начину опхођења и да иновације не постоје само у техници, већ и у приласку људима, али додаје – ако може.
Слађана Панић, директорица Економске школе, каже да јој је част што је Алексић био део овог колектива и да сви они који су радили са њим имају само речи хвале, сви се слажу да је био изузетно коректан према ученицима и колегама. Он је прави пример просветног радника, угледног суграђанина.
– Наш уважени колега је 26. септембра напунио стоту годину. У сарадњи са његовим пријатељем, за њега смо, ево данас, организовали изненађење, позвали смо његове пријатеље, сараднике из школе да увеличају овај датум. Први пут да имамо пензионера стогодишњака, надамо се не и последњег – рекла је она.
Професору Радојици рођендан је у име градоначелника честитао и Милан Југовић, помоћник градоначелника, пожелевши професору много здравља и среће у будућности.
– Сама чињеница да се налазимо у Економској школи, месту где је професор провео радни век, говори о томе колики је дубок траг оставио, савесно и часно обављајући свој професорски позив. Многе генерације Лозничана,упамтиле су професора по најбољем, да је својим залагањем успео да их изведе на прави животни пут. Од њега много тога можемо научити, не само као од професора биологије, већ пре свега, од човека који иза себе има богато и драгоцено искуство – рекао је Југовић.
Па, професоре, срећан Вам стоти рођендан!
В. М.
Извор: Лозничке новости
