Лука је ученик четвртог разреда Средње економске школе у Лозници и најмлађи добровољац у ватрогасном друштву.

Иако и даље иде у школу, осамнаестогодишњи Лука Крстић за џепарац зарађује тако што коси траву и сече дрва. У слободно време волонтира у Добровољном ватрогасном друштву. Сан му је да постане ватрогасац.

Док његови вршњаци углавном спавају, Лука је увелико у радном оделу. Сву неопходну механизацију за услужно кошење траве купио је сам. Новац за прву косачицу зарадио је са 16 година, радећи на откупу воћа, а у остатак неопходне опреме улагао је зараду добијену од кошења.

„Од малих ногу сам научен, и родитељи су ме учили да зарадим свој динар, да свој динар увек имам, да не зависим ни од кога, јер ће ми бити лепше, самосталније и боље. Прво кошење сам имао код једне професорке из школе. Косио сам око њене викеднице и тако полако, постепено скупљао да купим тример“, објашњава Лука Крстић.

Момак за пример – тако Луку описују комшије које су му пружиле подршку у његовим предузетничким подухватима. А након што се прича о квалитетно одрађеном послу проширила, муштерија је све више.

У новим патикама, али и у гуменим чизмама, Лука самоуверено корача ка остварењу свог сна. Свестан је, каже, да физикалисање није популарно међу младима, али он се не стиди јер поштено обављен посао никада не може да изађе из моде.